Salaš: kako je nastalo izdvojeno ravničarsko gazdinstvo u Vojvodini
Salaš je tradicionalno poljsko gazdinstvo u Panonskoj niziji (Bačka, Banat i Srem), smešteno u ataru van ušorenog sela, usred obradive zemlje domaćina. Obuhvata stambenu kuću, ekonomske zgrade (ambar, čardak, štale, kokošinjce), kopani bunar sa đermom, voćnjak i hladnjak od dudova ili bagrema.
| Deo salaša | Kako je građen i gde stoji | Uloga u životu salašara |
|---|---|---|
| Glavna kuća (od naboja ili ćerpiča) | Trodelna kuća debelih zemljanih zidova okrečenih u belo, pokrivena trskom ili biber-crepom, sa tremom („gongom”). | Podeljena na „prednju (čistu) sobu” za goste i praznike, srednju kuhinju sa otvorenim dimnjakom i „stražnju sobu” za svakodnevni život. |
| Paorska (banaćanska) peć | Zidana peć u sobi koja se loži spolja iz kuhinje kukuruzovinom i slamom. | Zagrevala je kuću tokom oštrih ravničarskih zima i služila za pečenje hleba cipovke i krompira. |
| Bunar sa đermom i valovom | Visoka drvena poluga sa protivtegom u sredini dvorišta pored pojila (valova). | Vodosnabdevanje domaćinstva i pojenje konja i goveda; podignut đeram služio je i kao znak za susedne salaše. |
| Ekonomsko dvorište (ambar, čardak, štale) | Odvojeno od prednjeg, čistog dvorišta sa cvećem. | Čuvanje pšenice, kukuruza u klipu, poljoprivrednih mašina, zaprega i stoke. |
Kako su nastali salaši u XVIII i XIX veku
U doba ušoravanja vojvođanskih sela u XVIII veku, njive i pašnjaci pojedinih porodica u velikim atarima Subotice, Sombora, Bečeja, Čeneja, Kikinde i Zrenjanina nalazili su se na 10 do 25 kilometara od sela. Da ne bi gubili sate u svakodnevnom putovanju volovskom ili konjskom zapregom, paori su na svojim njivama podizali najpre privremena letnja staništa, a zatim stalna porodična imanja — salaše.
Zidovi salašarske kuće pravljeni su od nabijene zemlje („naboja”) ili nepečene opeke („ćerpiča”) debljine i do 60 centimetara, a krov pokrivan trskom iz obližnjih bara i ritova. Takva gradnja obezbeđivala je prirodnu svežinu tokom vrelih ravničarskih leta i zadržavanje toplote zimi.
Salaši danas: od poljoprivrednih gazdinstava do čuvara vojvođanske trpeze
Dok je deo starih salaša u drugoj polovini XX veka napušten usled mehanizacije poljoprivrede, na severu Bačke (oko Subotice i Sombora) i na Čeneju kod Novog Sada mnogi salaši su obnovljeni kao izletnički restorani, ergelе konja i smeštajna domaćinstva koja čuvaju duh nekadašnjeg panonskog života.
Mesto u tradicionalnoj srpskoj okućnici i svakodnevnom životu sela
Pojam obrađen u članku „Salaš” predstavlja važan ključ za razumevanje načina na koji je vekovima funkcionisalo srpsko selo i porodična zadruga. Svaka zgrada u dvorištu, svaki predmet pokućstva i svaki rodbinski ili običajni naziv imali su tačno određeno mesto, svrhu i pravila poštovanja koja su obezbeđivala sklad u velikoj porodici i uspešno vođenje domaćinstva.
U tradicionalnom graditeljstvu i kulturi stanovanja ništa nije građeno slučajno: položaj kuća i pomoćnih objekata prema stranama sveta, nagibu terena, ruži vetrova i izvoru vode biran je na osnovu višegeneracijskog iskustva. Drvo, kamen, zemlja i slama korišćeni su tako da čuvaju toplotu zimi, hlade leti i omogućavaju prirodno provetravanje žita, mlečnih proizvoda i zimnice.
Poznavanje ovih pojmova pomaže savremenom čitaocu i putniku da prilikom posete muzejima na otvorenom (poput „Starog sela” u Sirogojnu), etno-parkovima, salašima i starim selima ne posmatra objekte i predmete samo kao lepu dekoraciju, već da pročita priču o umeću, radu i porodičnim odnosima koji stoje iza njih.
Kako se pojam koristi danas u jeziku, književnosti i seoskom turizmu
Iako su savremeni građevinski materijali i moderni kućni aparati promenili izgled današnjih sela, stare reči iz narodnog života i dalje žive u govoru, narodnim izrekama, pripovetkama srpskih realista i nazivima seoskih turističkih domaćinstava.
U savremenom seoskom turizmu sve je više domaćina koji obnavljaju stare porodične objekte i predmete, dajući im novu ulogu uz očuvanje izvornog oblika i naziva. Kada putnik zna pravo značenje ovih reči, lakše će prepoznati autentično obnovljeno nasleđe i bolje razumeti kulturni identitet kraja u kome boravi.
Česta pitanja posetilaca
Zašto su stare salašarske kuće leti hladne i bez klima-uređaja?
Zato što su građene od nabijene zemlje (naboja) ili ćerpiča debelog preko pola metra i pokrivene debelim slojem trske, uz duboki trem (gong) koji sprečava da letnje sunce direktno greje zidove.