Ćup, crepulja i sač (vršnik): u čemu je razlika između tri tradicionalne posude
U razgovorima o tradicionalnoj hrani često se pomešaju nazivi za posuđe sa ognjišta: ćup, zemljani lonac, crepulja i sač (peka, vršnik). Najvažnija razlika glasi: u ćupu se hrana čuva, u loncu kuva pored vatre, crepulja je donja plitka posuda od gline na kojoj se peče hleb, a sač je gornji zvonasti poklopac preko kojeg se nasipa žar.
| Naziv posude | Materijal i oblik | Kako se koristi u pripremi ili čuvanju hrane |
|---|---|---|
| Ćup | Visoka trbušasta glinena posuda sa užim grlom i jednom ili dve drške, često iznutra gleđosana (glazirana). | Ne stavlja se na jaku vatru; služi za čuvanje svinjske masti, kiselog mleka, meda, pekmeza ili turšije u hladnom podrumu. |
| Zemljani lonac (grne) | Duboka posuda ravnog dna od termootporne gline sa kalcitom (npr. iz Zlakuse). | Stavlja se uz vatru ili na šporet za višesatno tiho krčkanje kupusa, pasulja i čorbi. |
| Crepulja | Plitka, okrugla posuda debelog dna i niskog oboda od nepečene ili pečene gline (sa rupom u sredini ili bez nje). | Donja posuda: prvo se dobro usija na ognjištu, pa se u nju spušta testo za pogaču ili proju da se peče odozdo. |
| Sač (vršnik ili peka) | Plitko zvono (kupolasti poklopac) od kovanog gvožđa ili pečene gline sa drškom na vrhu i obodom za zadržavanje pepela. | Gornji poklopac: njime se poklopi crepulja ili tepsija sa hlebom/mesom, pa se po vrhu sača nagrne žar i vreo pepeo. |
Kako zajedno rade crepulja i sač („pod crepuljom i sačem”)
Najstarija pokretna peć na balkanskom ognjištu sastojala se iz dva dela: dole je stajala zemljana crepulja, a odozgo gvozdeni ili glineni sač (u istočnoj i južnoj Srbiji nazivan „vršnik”, a u zapadnim krajevima „peka”). Domaćica bi najpre na ognjištu dobro ugrejala crepulju, obrisala je od pepela, stavila u nju pogaču (često na list kupusa ili rena), poklopila je sačem i preko sača lopaticom nasula užareni ugalj i pepeo.
Na taj način hleb, pita ili meso pekli su se istovremeno i odozdo (od akumulirane toplote debele glinene crepulje) i odozgo (od žara na saču), zadržavajući svu prirodnu vlagu i miris ispod zvona.
Mesto u tradicionalnoj srpskoj okućnici i svakodnevnom životu sela
Pojam obrađen u članku „Ćup, crepulja i sač (vršnik)” predstavlja važan ključ za razumevanje načina na koji je vekovima funkcionisalo srpsko selo i porodična zadruga. Svaka zgrada u dvorištu, svaki predmet pokućstva i svaki rodbinski ili običajni naziv imali su tačno određeno mesto, svrhu i pravila poštovanja koja su obezbeđivala sklad u velikoj porodici i uspešno vođenje domaćinstva.
U tradicionalnom graditeljstvu i kulturi stanovanja ništa nije građeno slučajno: položaj kuća i pomoćnih objekata prema stranama sveta, nagibu terena, ruži vetrova i izvoru vode biran je na osnovu višegeneracijskog iskustva. Drvo, kamen, zemlja i slama korišćeni su tako da čuvaju toplotu zimi, hlade leti i omogućavaju prirodno provetravanje žita, mlečnih proizvoda i zimnice.
Poznavanje ovih pojmova pomaže savremenom čitaocu i putniku da prilikom posete muzejima na otvorenom (poput „Starog sela” u Sirogojnu), etno-parkovima, salašima i starim selima ne posmatra objekte i predmete samo kao lepu dekoraciju, već da pročita priču o umeću, radu i porodičnim odnosima koji stoje iza njih.
Kako se pojam koristi danas u jeziku, književnosti i seoskom turizmu
Iako su savremeni građevinski materijali i moderni kućni aparati promenili izgled današnjih sela, stare reči iz narodnog života i dalje žive u govoru, narodnim izrekama, pripovetkama srpskih realista i nazivima seoskih turističkih domaćinstava.
U savremenom seoskom turizmu sve je više domaćina koji obnavljaju stare porodične objekte i predmete, dajući im novu ulogu uz očuvanje izvornog oblika i naziva. Kada putnik zna pravo značenje ovih reči, lakše će prepoznati autentično obnovljeno nasleđe i bolje razumeti kulturni identitet kraja u kome boravi.
Česta pitanja posetilaca
Da li je sač isto što i crepulja?
Ne. Crepulja je donja plitka posuda od gline u koju se polaže hleb, dok je sač (vršnik) gornji kupolasti poklopac od gvožđa ili gline kojim se hrana poklapa i na koji se stavlja žar.