Badnji dan i Badnje veče: seča badnjaka, unošenje slame i posna večera
Badnji dan i Badnje veče (6. januar po novom, odnosno 24. decembar po starom kalendaru) predstavljaju završnicu četrdesetodnevnog Božićnog posta i neposredni uvod u praznik Rođenja Hristovog. U srpskoj tradiciji ovaj dan spaja crkveno bdenije sa bogatim porodičnim običajima: ranim odlaskom po badnjak, unošenjem slame u dom i zajedničkom posnom večerom.
| Element običaja | Seoska sredina (Šumadija, zapadna i istočna Srbija) | Vojvodina (Bačka, Banat, Srem) | Savremena gradska porodica |
|---|---|---|---|
| Badnjak | Domaćin u zoru u šumi seče mlad hrast (cer ili sladun), posipa mesto žitom i donosi stablo pred kuću. | Badnjak se unosi u dom ili polaže u porti crkve; česta je svečana povorka sa konjima kroz ušorene ulice. | Manja hrastova grančica povezana sa drenom i slamom postavlja se uz slavsku ikonu ili učestvuje u paljenju badnjaka u porti hrama. |
| Slama i darovi | Domaćin unosi slamu u kuću i prostire je pod trpezom, dok domaćica u slamu baca orahe i suvo voće za decu. | Slama se stavlja ispod stola za kojim se večera, uz zrna pšenice, kukuruza i orahe. | Simboličan snopić slame u zdeli sa orasima, lešnicima i suvim voćem na sredini trpeze. |
| Poseban lokalni običaj | Nalaganje badnjaka na ognjištu ili u peći i džaranje vatre grančicom uz blagoslove za napredak kuće. | „Korinđanje”: deca (korinđaši) u sumrak obilaze komšijske kuće, pevaju kratke pesmice i dobijaju orahe, jabuke i kolače. | Prisustvo večernjem bogosluženju i osvećenju i nalaganju badnjaka u parohijskom hramu. |
Crkveni smisao praznika naspram narodnog obreda sa hrastovim drvetom
U bogoslužbenom pogledu, Badnji dan je poslednji dan Božićnog posta i dan molitvenog bdenija uoči Rođenja Hristovog (sama reč se u filologiji dovodi u vezu sa staroslovenskim glagolom „bdeti” — ostati budan). U hrišćanskoj simbolici, badnjak predstavlja drvo koje su vitlejemski pastiri doneli u pećinu i koje je праvedni Josif naložio kako bi zagrejao novorođenog Bogomladenca i Presvetu Bogorodicu, dok slama podseća na jasle u kojima je Hristos položen.
Etnološka istraživanja (od Vuka Karadžića i Veselina Čajkanovića do Špire Kulišića i Petra Vlahovića) pokazuju da su se na ovu hrišćansku simboliku naslonili i znatno stariji, predhrišćanski slojevi poštovanja hrastovog drveta i zimske kratkodnevice, u kojima mlado drvo, žito, med i orasi prizivaju zdravlje, slogu i plodnost u novom godišnjem krugu.
Odabir i seča badnjaka u tradicionalnom seoskom domaćinstvu
U brdsko-planinskim i šumadijskim selima po badnjak se kreće pre izlaska sunca. Bira se mlad, prav cer ili hrast (u nekim krajevima istočne i južne Srbije seku se tri badnjaka ili se uz hrast obavezno dodaje grančica drena kao simbol zdravlja — „da čeljad budu zdrava kao dren”). Pre prvog udarca sekirom domaćin se okrene istoku, prekrsti se, nazove Boga i pospe drvo šakom pšenice ili kukuruza.
Prema zabeleženim seoskim pravilima, badnjak se seče sa istočne strane u tri zamaha tako da padne ka istoku i da se pri padu ne zadrži na okolnom drveću. Prva iverka (treska) koja odleti pri seči u mnogim krajevima zapadne Srbije i Šumadije pažljivo se uzimala i stavljala u karlicu sa mlekom (da se kajmak hvata debeo kao iver) ili među košnice.
Posna trpeza za Badnje veče: šta se priprema i zašto se orasi bacaju u uglove sobe
Pošto je Badnji dan deo Božićnog posta, večera je obavezno posna, ali svečana i raznovrsna. Na trpezi se tradicionalno nalaze beskvasna badnjačka pogača (u nekim krajevima se lomi rukama, a ne seče nožem), pasulj prebranac, posna sarma sa orasima ili pirinčem, riba, krompir-salata, turšija, rezanci sa makom ili orasima (naročito u Vojvodini), med, beli luk i suvo voće (suve šljive, smokve, kajsije, jabuke).
Pre početka večere domaćin uz molitvu lomi pogaču i u pojedinim krajevima baca po jedan orah u četiri ugla sobe (u znak krsta i na četiri strane sveta), dok se tokom večere orasi krckaju kako bi se po zdravom jezgru videlo kakva će biti godina.
Regionalne razlike i bogatstvo lokalnih običaja kroz krajeve Srbije
Jedna od najlepših odlika narodne tradicije u Srbiji jeste njena živa raznolikost: pod zajedničkim duhovnim i kulturnim okvirom, gotovo svaki kraj, pa i svako selo, čuva poneki poseban detalj u načinu obeležavanja praznika (Badnji dan i Badnje veče). U ravničarskim predelima Vojvodine, Mačve i Stiga običaji su se oblikovali u prostranim ušorenim selima, uz bogatu žitnu i vinogradarsku trpezu, dok su u brdsko-planinskim krajevima zapadne, jugozapadne, istočne i južne Srbije mnogi obredi ostali tesno povezani sa stočarstvom, šumom, planinskim izvorima i starim porodičnim zadrugama.
Etnološka istraživanja pokazuju da se ta raznolikost ogleda u nazivima obrednih hlebova, vrstama bilja koje se unosi u kuću, redosledu zdravica, kao i u načinu na koji se dočekuju gosti i putnici namernici. Upravo zbog toga u narodu postoji izreka „Sto sela — sto običaja”, koja ne označava nesklad, već bogatstvo lokalnog pamćenja koje je svaka zajednica prilagodila svom podneblju.
Kada danas posećujete seoska domaćinstva, zavičajne muzeje ili lokalne svečanosti u različitim delovima Srbije, razgovor sa starijim ukućanima o tome kako se ovaj običaj proslavljao u njihovom detinjstvu otkriva dragocene porodične priče i zaboravljene izraze.
Očuvanje običaja u savremenoj porodici i šta je važno znati kao gost
U savremenom dobu mnogi običaji prešli su put od nekadašnjih seoskih zajednica do gradskih stanova i mlađih generacija koje žele da sačuvaju vezu sa poreklom svojih predaka. Suština svakog narodnog i prazničnog običaja u Srbiji nikada nije bila u spoljašnjem nadmetanju niti u preterivanju na trpezi, već u sabornosti, miru u kući, poštovanju predaka i iskrenom gostoprimstvu.
Za posetioce i goste koji prvi put prisustvuju porodičnom ili seoskom prazniku najvažnije je znati da domaćini cene jednostavnost, toplu reč i poštovanje kućnog reda. Srdačan pozdrav na pragu, čestitanje praznika ukućanima i umerenost u ponašanju čine da se svaki gost za trpezom oseti kao deo porodice.
Česta pitanja posetilaca
Da li je trpeza za Badnje veče uvek posna?
Da. Badnji dan (6. januar) je poslednji dan četrdesetodnevnog Božićnog posta, pa je večera posna. Mrsna trpeza sa česnicom i pečenicom iznosi se tek na sam dan Božića, 7. januara, nakon jutarnje liturgije.
Šta je „korinđanje” za Badnje veče?
Korinđanje je običaj očuvan u Vojvodini (Bačka, Banat i deo Srema): deca maskirana ili svečano obučena obilaze komšijske kuće u sumrak Badnjeg dana, pevaju kratke šaljive pesmice za zdravlje domaćina i bivaju darivana orasima, jabukama, slatkišima i sitnim novcem.