Aranđelovdan (21. novembar): Sabor Svetog arhangela Mihaila i zašto se sprema slavsko žito
Sabor Svetog arhangela Mihaila i ostalih bestelesnih sila — u narodu Aranđelovdan — proslavlja se 21. novembra (8. novembra po starom kalendaru) i po broju svečara je druga najčešća krsna slava u Srbiji. Ovaj vodič donosi istorijski kontekst praznika i razjašnjava najčešću narodnu nedoumicu u vezi sa pripremom slavskog žita.
| Pitanje u praksi | Rašireno pogrešno uverenje | Zvanično crkveno i teološko objašnjenje |
|---|---|---|
| Priprema slavskog žita (koljiva) | „Za Aranđelovdan (i Sv. Iliju) se ne sprema žito jer je Arhangel Mihailo živ svetitelj.” | Slavsko žito se obavezno sprema za SVAKU krsnu slavu. U Crkvi su svi svetitelji živi pred Bogom, a žito se ne sprema „za pokoj duše svetitelja”, već u slavu Božiju, u čast svetitelja i za pomen upokojenih predaka porodice. |
| Mrsna ili posna trpeza | „Aranđelovdan je uvek mrsna slava.” | Aranđelovdan pada nedelju dana pre početka Božićnog posta, pa je mrsan osim kada 21. novembar padne u sredu ili petak — tada je trpeza obavezno posna (sa ribom). |
Značaj praznika i istorijsko poštovanje u srednjovekovnoj Srbiji
Praznik Sabora Svetog arhangela Mihaila ustanovljen je u IV veku (na Laodikijskom pomesnom saboru) u mesecu novembru — koji je po starom rimskom računanju bio deveti mesec od marta, što simbolizuje devet anđeoskih činova nad kojima je Arhangel Mihailo postavljen za arhistratiga (vojvodu nebeske vojske).
U srednjovekovnoj Srbiji Sveti arhangel Mihailo bio je krsna slava više vladarskih i vlastelinskih kuća, uključujući i dinastiju Nemanjića u pojedinim granama: car Dušan je podigao svoj grobni manastir Svetih Arhangela kod Prizrena upravo u čast Arhangela Mihaila i Gavrila, a istom prazniku posvećene su i brojne crkve brvnare i hramovi širom Srbije.
Zašto se za Aranđelovdan sprema slavsko žito: objašnjenje patrijarha Pavla
U delu naroda zadržao se običaj da se za Aranđelovdan (i Ilindan) ne kuva pšenica uz obrazloženje da je Arhangel Mihailo „živ svetitelj”. Srpska pravoslavna crkva, a posebno blaženopočivši patrijarh srpski Pavle u svom kapitalnom delu „Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere”, više puta je ukazala da je takvo tumačenje teološki netačno.
Kuvana pšenica (koljivo) jeste drevni biblijski i hrišćanski simbol vaskrsenja (zrno pšenice koje padne u zemlju i donese rod, Jn. 12, 24). Žito se nikada ne prinosi zato što je neki svetitelj „mrtav” (jer u Bogu nema mrtvih, već su svi živi), nego se osvećuje u slavu Božiju, u čast svetog Arhangela Mihaila i za spomen svih preminulih predaka koji su tu slavu predali današnjim ukućanima.
Regionalne razlike i bogatstvo lokalnih običaja kroz krajeve Srbije
Jedna od najlepših odlika narodne tradicije u Srbiji jeste njena živa raznolikost: pod zajedničkim duhovnim i kulturnim okvirom, gotovo svaki kraj, pa i svako selo, čuva poneki poseban detalj u načinu obeležavanja praznika (Aranđelovdan (21. novembar)). U ravničarskim predelima Vojvodine, Mačve i Stiga običaji su se oblikovali u prostranim ušorenim selima, uz bogatu žitnu i vinogradarsku trpezu, dok su u brdsko-planinskim krajevima zapadne, jugozapadne, istočne i južne Srbije mnogi obredi ostali tesno povezani sa stočarstvom, šumom, planinskim izvorima i starim porodičnim zadrugama.
Etnološka istraživanja pokazuju da se ta raznolikost ogleda u nazivima obrednih hlebova, vrstama bilja koje se unosi u kuću, redosledu zdravica, kao i u načinu na koji se dočekuju gosti i putnici namernici. Upravo zbog toga u narodu postoji izreka „Sto sela — sto običaja”, koja ne označava nesklad, već bogatstvo lokalnog pamćenja koje je svaka zajednica prilagodila svom podneblju.
Kada danas posećujete seoska domaćinstva, zavičajne muzeje ili lokalne svečanosti u različitim delovima Srbije, razgovor sa starijim ukućanima o tome kako se ovaj običaj proslavljao u njihovom detinjstvu otkriva dragocene porodične priče i zaboravljene izraze.
Očuvanje običaja u savremenoj porodici i šta je važno znati kao gost
U savremenom dobu mnogi običaji prešli su put od nekadašnjih seoskih zajednica do gradskih stanova i mlađih generacija koje žele da sačuvaju vezu sa poreklom svojih predaka. Suština svakog narodnog i prazničnog običaja u Srbiji nikada nije bila u spoljašnjem nadmetanju niti u preterivanju na trpezi, već u sabornosti, miru u kući, poštovanju predaka i iskrenom gostoprimstvu.
Za posetioce i goste koji prvi put prisustvuju porodičnom ili seoskom prazniku najvažnije je znati da domaćini cene jednostavnost, toplu reč i poštovanje kućnog reda. Srdačan pozdrav na pragu, čestitanje praznika ukućanima i umerenost u ponašanju čine da se svaki gost za trpezom oseti kao deo porodice.
Česta pitanja posetilaca
Treba li spremiti slavsko žito za Aranđelovdan?
Da. Prema učenju Srpske pravoslavne crkve, slavsko žito (koljivo) sprema se za Aranđelovdan isto kao i za svaku drugu krsnu slavu.
Šta kada 21. novembar padne u sredu ili petak?
Kada Aranđelovdan padne u sredu ili petak, slavska trpeza je posna (uz dozvoljenu upotrebu ribe, ulja i vina).