Ambar i koš (kotarka, kotobanja): kako su se u selu čuvali pšenica u zrnu i kukuruz u klipu
Posetioci seoskih domaćinstava i muzeja na otvorenom često mešaju dve najvažnije zgrade za čuvanje letine: ambar i koš (čardak, kotobanju). Iako obe stoje u ekonomskom dvorištu i podignute su od zemlje na drvene ili kamene stubove, njihova konstrukcija je potpuno suprotna jer jedna čuva suvo zrno pšenice, a druga vlažan klip kukuruza.
| Obeležje zgrade | Ambar (žitnica) | Koš za kukuruz (čardak, kotarka, kotobanja, salaš) |
|---|---|---|
| Šta se u njemu čuva | Ovršeno žito u zrnu (pšenica, raž, ječam, ovas) i brašno. | Kukuruz u klipu (obrani klipovi posle jesenje berbe). |
| Izgled zidova | Potpuno zatvoreni zidovi od debelih, tesanih hrastovih talpi (dasaka) uklapanih „na pero i žleb” bez ikakvih pukotina. | Prozračni zidovi od uskih drvenih letava sa proredom ili od upletenog pruća (leske/vrbe) kako bi vetar duvao kroz kukuruz. |
| Unutrašnja podela | Podeljen drvenim pregradama na „okna” (sekcije) za različite vrste žitarica. | Jedinstven dugačak i uzak prostor koji se puni odozgo, a prazni kroz mala vratašca pri dnu. |
Zašto ambar mora biti potpuno zatvoren, a koš potpuno prozračan
Pšenica koja se u julu požanje i ovrše već je suva i u ситном zrnu, pa zahteva zgradu u kojoj nijedno zrno neće iscuriti i u koju ne mogu ući vlaga, ptice i glodari. Zbog toga su seoski drvodelje (tesari) gradili ambar od najkvalitetnije hrastovine, spajajući daske bez gvozdenih eksera tako čvrsto da iz pregrada („okana”) nije moglo da ispadne ni zrno prohe.
S druge strane, kukuruz se bere u jesen u klipu sa visokim procentom vlage. Kada bi se takav kukuruz zatvorio u nepropustan ambar, ubuđao bi se za nekoliko sedmica. Zato je koš (u zapadnoj i centralnoj Srbiji prvobitno pleten od pruća, a kasnije građen od letava kao čardak, kotarka ili u Sremu kotobanja) uvek uzak i postavljen na promajno mesto u dvorištu kako bi jesenji i zimski vetrovi osušili klipove do prolećnog krunjenja.
Mesto u tradicionalnoj srpskoj okućnici i svakodnevnom životu sela
Pojam obrađen u članku „Ambar i koš (kotarka, kotobanja)” predstavlja važan ključ za razumevanje načina na koji je vekovima funkcionisalo srpsko selo i porodična zadruga. Svaka zgrada u dvorištu, svaki predmet pokućstva i svaki rodbinski ili običajni naziv imali su tačno određeno mesto, svrhu i pravila poštovanja koja su obezbeđivala sklad u velikoj porodici i uspešno vođenje domaćinstva.
U tradicionalnom graditeljstvu i kulturi stanovanja ništa nije građeno slučajno: položaj kuća i pomoćnih objekata prema stranama sveta, nagibu terena, ruži vetrova i izvoru vode biran je na osnovu višegeneracijskog iskustva. Drvo, kamen, zemlja i slama korišćeni su tako da čuvaju toplotu zimi, hlade leti i omogućavaju prirodno provetravanje žita, mlečnih proizvoda i zimnice.
Poznavanje ovih pojmova pomaže savremenom čitaocu i putniku da prilikom posete muzejima na otvorenom (poput „Starog sela” u Sirogojnu), etno-parkovima, salašima i starim selima ne posmatra objekte i predmete samo kao lepu dekoraciju, već da pročita priču o umeću, radu i porodičnim odnosima koji stoje iza njih.
Kako se pojam koristi danas u jeziku, književnosti i seoskom turizmu
Iako su savremeni građevinski materijali i moderni kućni aparati promenili izgled današnjih sela, stare reči iz narodnog života i dalje žive u govoru, narodnim izrekama, pripovetkama srpskih realista i nazivima seoskih turističkih domaćinstava.
U savremenom seoskom turizmu sve je više domaćina koji obnavljaju stare porodične objekte i predmete, dajući im novu ulogu uz očuvanje izvornog oblika i naziva. Kada putnik zna pravo značenje ovih reči, lakše će prepoznati autentično obnovljeno nasleđe i bolje razumeti kulturni identitet kraja u kome boravi.
Česta pitanja posetilaca
Zašto se i ambar i koš podižu na kamene ili drvene stubove iznad zemlje?
Izdizanjem poda na 40 do 80 centimetara od tla sprečava se prodor zemne vlage u žito i otežava ulazak miševima i pacovima u zgradu.