Sveta Petka (Petkovdan, 27. oktobar): Prepodobna mati Paraskeva u tradiciji Srbije
Praznik Prepodobne mati Paraskeve — u narodu poznate kao Sveta Petka ili Petkovdan — obeležava se 27. oktobra (14. oktobra po starom kalendaru) i spada u najpoštovanije jesenje krsne slave u Srbiji. Posebnu dubinu njenom poštovanju u našem narodu dao je viševekovni boravak njenih moštiju u srednjovekovnoj Srbiji u doba kneginje Milice i despota Stefana Lazarevića.
| Istorijski period | Grad / država | Značaj za srpsku kulturnu i duhovnu istoriju |
|---|---|---|
| XI – XII vek | Epivat i Carigrad (Vizantija) | Mesto rođenja, podviga i prvobitnog počivanja moštiju Prepodobne Paraskeve. |
| 1238 – 1393/1396. | Trnovo i Vidin (Bugarska) | Poštovanje svetiteljke kao „Sveta Petka Trnovska” širom Balkana. |
| 1398 – 1521. | Kruševac i Beograd (Moravska Srbija i Srpska despotovina) | Kneginja Milica (monahinja Evgenija) i Jefimija izmoliše mošti od sultana Bajazita; despot Stefan ih prenosi u Beograd (današnja Kapela Sv. Petke na Kalemegdanu). |
| 1521 – 1641 – danas | Carigrad → Jaši (Rumunija) | Nakon pada Beograda 1521. mošti su odnete u Carigrad, a od 1641. godine počivaju u Sabornoj crkvi u Jašiju. |
Kako su mošti Svete Petke stigle u Kruševac i Beograd krajem XIV veka
Prepodobna Paraskeva bila je hrišćanska podvižnica iz X/XI veka, rođena u gradu Epivatu na obali Mramornog mora između Silivrije i Carigrada, koja je najveći deo života provela u molitvi i postu u Jordanskoj pustinji. Njen kult u srpskim zemljama dobio je izuzetan zamah 1398. godine, kada je kneginja Milica (udovica kneza Lazara), zajedno sa monahinjom Jefimijom, u diplomatskoj misiji kod sultana Bajazita izmolila da se mošti Svete Petke prenesu iz Vidina u Srbiju.
Mošti su najpre bile položene u dvorskoj crkvi Lazarici u Kruševcu (i u manastiru Ljubostinji), a kada je despot Stefan Lazarević proglasio Beograd za prestonicu Srbije, prenete su u Beograd, gde su počivale više od jednog veka (do osmanskog osvajanja Beograda 1521. godine). Na mestu nekadašnje pećinske crkve i izvora u Donjem gradu Beogradske tvrđave i danas se nalazi izuzetno posećena Kapela Svete Petke sa čudotvornim izvorom.
Običaji za Petkovdan i razlika između tri svetiteljke sa imenom Paraskeva
U narodnoj tradiciji Sveta Petka se posebno poštuje kao zaštitnica žena, majki, dece, bolesnih i siromašnih. Širom Šumadije, Pomoravlja, istočne i južne Srbije postoje izvori („svete vode”) posvećeni Svetoj Petki — pored Kalemegdana, poznati su manastir Sveta Petka Izvorska kod Paraćina (gde monahinje vode dom za decu i mlade sa smetnjama u razvoju), manastir Sveta Petka u Sićevačkoj klisuri (Iverica) i crkva u Stublu kod Vrnjačke Banje.
Za čitaoce je korisno da znaju da u pravoslavnom kalendaru postoje tri svetiteljke sa imenom Paraskeva (Petka), koje narod ponekad spaja u jednu ličnost: (1) Prepodobna mati Paraskeva — Sveta Petka Epivatska / Beogradska, koja se slavi 27. oktobra kao jesenja krsna slava, (2) Prepodobnomučenica Paraskeva Rimljanka — „Trnova Petka”, koja se obeležava 8. avgusta, i (3) Velikomučenica Paraskeva Ikonijska, koja se obeležava 10. novembra.
Regionalne razlike i bogatstvo lokalnih običaja kroz krajeve Srbije
Jedna od najlepših odlika narodne tradicije u Srbiji jeste njena živa raznolikost: pod zajedničkim duhovnim i kulturnim okvirom, gotovo svaki kraj, pa i svako selo, čuva poneki poseban detalj u načinu obeležavanja praznika (Sveta Petka (Petkovdan, 27. oktobar)). U ravničarskim predelima Vojvodine, Mačve i Stiga običaji su se oblikovali u prostranim ušorenim selima, uz bogatu žitnu i vinogradarsku trpezu, dok su u brdsko-planinskim krajevima zapadne, jugozapadne, istočne i južne Srbije mnogi obredi ostali tesno povezani sa stočarstvom, šumom, planinskim izvorima i starim porodičnim zadrugama.
Etnološka istraživanja pokazuju da se ta raznolikost ogleda u nazivima obrednih hlebova, vrstama bilja koje se unosi u kuću, redosledu zdravica, kao i u načinu na koji se dočekuju gosti i putnici namernici. Upravo zbog toga u narodu postoji izreka „Sto sela — sto običaja”, koja ne označava nesklad, već bogatstvo lokalnog pamćenja koje je svaka zajednica prilagodila svom podneblju.
Kada danas posećujete seoska domaćinstva, zavičajne muzeje ili lokalne svečanosti u različitim delovima Srbije, razgovor sa starijim ukućanima o tome kako se ovaj običaj proslavljao u njihovom detinjstvu otkriva dragocene porodične priče i zaboravljene izraze.
Očuvanje običaja u savremenoj porodici i šta je važno znati kao gost
U savremenom dobu mnogi običaji prešli su put od nekadašnjih seoskih zajednica do gradskih stanova i mlađih generacija koje žele da sačuvaju vezu sa poreklom svojih predaka. Suština svakog narodnog i prazničnog običaja u Srbiji nikada nije bila u spoljašnjem nadmetanju niti u preterivanju na trpezi, već u sabornosti, miru u kući, poštovanju predaka i iskrenom gostoprimstvu.
Za posetioce i goste koji prvi put prisustvuju porodičnom ili seoskom prazniku najvažnije je znati da domaćini cene jednostavnost, toplu reč i poštovanje kućnog reda. Srdačan pozdrav na pragu, čestitanje praznika ukućanima i umerenost u ponašanju čine da se svaki gost za trpezom oseti kao deo porodice.
Česta pitanja posetilaca
Koja je razlika između Svete Petke (27. oktobar) i Trnove Petke (8. avgust)?
Reč je o dve različite hrišćanske svetiteljke: 27. oktobra slavi se Prepodobna mati Paraskeva (Sveta Petka čije su mošti bile u Beogradu, a danas u Jašiju), dok se 8. avgusta proslavlja Prepodobnomučenica Paraskeva Rimljanka iz II veka (u narodu poznata kao Trnova Petka).
Da li je slava Sveta Petka (27. oktobar) mrsna ili posna?
Mrsna je kada padne u ponedeljak, utorak, četvrtak, subotu ili nedelju, a posna (sa ribom) kada 27. oktobar padne u sredu ili petak.