Dani ludaje u Kikindi: Banatski fruštuk, džinovske bundeve i Seoski rogalj

„Banatski fruštuk”: kakav ukus ima prava banatska pita ludajnica

Za putnike koji u Kikindu dolaze zbog tradicije i hrane, najvažniji trenutak manifestacije je subotnje prepodne kada na Gradskom trgu počinje „Banatski fruštuk” (banatski doručak). Na desetinama drvenih štandova ukrašenih kukuruzovinom, suncokretima, vezenim stolnjacima i bundevama, domaćice iz Kikinde, Mokrina, Nakova, Ruskog Sela, Bašaida, Iđoša i Novih Kozaraca iznose topla jela tek izvađena iz rerni i paorskih peći.

Kraljica trpeze je „ludajnica” (bundevara) — pita savijača za koju se kore ne kupuju, već se testo od mekog banatskog brašna, vode, malo soli i kapi ulja ručno razvlači preko celog stola dok ne postane providno kao papir. Na takvu koru raspoređuje se narendana mesnata bela ili narandžasta bundeva pečenka, posipa šećerom i cimetom, uvrće u dugačke „grkljane” i peče dok ne postane hrskava.

Uz slatke pite, na „Banatskom fruštuku” služe se i starinska slana jela severnog Banata: „krompir u čakširama” (polovine krompira u ljusci pečene u rerni na masti), testo „nasuvo” sa krompirom, makom ili sirom, domaća šunka, slanina, banatske kobasice, čvarci, ovčiji i kravlji sir iz Mokrina, kao i hladno ceđeno ulje od semena bundeve golice i pržene semenke.

Spektakl merenja džinovskih bundeva i zašto je ludaja simbol ravnice

U podne na glavnom trgu okuplja se publika kako bi ispratila zvanično merenje najdužih tikava (koje često premašuju tri metra dužine) i najtežih bundeva. Pošto najteži plodovi odgajani posebnom pažnjom i navodnjavanjem tokom celog leta teže od 400 do preko 800 kilograma, na binu se podižu pomoću specijalnih gurtni i dizalice.

Samo ime „ludaja” potiče iz banatskog narodnog govora i vezuje se za šaljivu izreku: „Popni se na ludaju pa vidi Kekendu (Kikindu)!” — jer u nepreglednoj banatskoj ravnici bez ijednog brda čak i bundeva na njivi predstavlja uzvišenje sa kojeg puca pogled.

Kako odgajivači u Banatu neguju džinovske bundeve od preko pola tone

Takmičenje za najtežu bundevu na „Danima ludaje” u Kikindi iza kulisa skriva višemesečni svakodnevni trud odgajivača iz Banata, Bačke i susednih zemalja. Sve počinje u proleće izborom sertifikovanog semena džinovskih sorti (najčešće Atlantic Giant), koje se sadi u pažljivo pripremljeno, duboko nađubreno i osunčano zemljište.

Kada se na vreži formira odabrani plod, biljka zahteva ogromne količine vode — tokom vrelih letnjih dana u julu i avgustu jedna džinovska bundeva može da primi i više stotina litara vode dnevno kroz sistem kap po kap, uz zasenjivanje samog ploda belim platnima ili suncobranima kako jaka sunčeva svetlost ne bi prevremeno očvrsnula koru i zaustavila rast.

U fazi najbržeg rasta džinovska ludaja dobija i po 10 do 15 kilograma dnevno! Samo podizanje ploda iz bašte i transport do kikindskog trga izvode se uz pomoć specijalnih širokih traka i dizalica kako bundeva ne bi pukla pod sopstvenom težinom pre zvaničnog merenja.

„Seoski rogalj” i četiri znamenitosti Kikinde koje ne smete propustiti

U okviru manifestacije postavlja se i „Seoski rogalj” — živi prikaz starih banatskih zanata, paorskih dvorišta, kovačkih, korparskih i grnčarskih radionica i narodnih nošnji Srba, Mađara i Rumuna. Uz sam trg, poseta Kikindi u septembru idealna je za obilazak četiri jedinstvene kulturne tačke grada:

Prva je Suvača (izgrađena 1899. godine) — jedini očuvani mlin na konjski pogon u Srbiji i jedan od svega dva u celoj Panonskoj niziji, u kojem je nekada do pet pari konja okretalo ogromno drveno kolo i mlelo žito, papriku i biber. Druga je Narodni muzej Kikinda u zgradi nekadašnje Kurije iz 1839. godine, gde se čuva čuvena „Kika” — jedan od najočuvanijih fosilnih skeleta stepskog mamuta u Evropi (90% originalnih kostiju), zajedno sa bogatom etnološkom postavkom Banata. Treća je Muzej i atelje „Terra”, svetski centar monumentalne skulpture u terakoti sa stotinama velikih skulptura u parku nekadašnje crepane, a četvrta je samo drveće na trgu — najveće poznato urbano zimovalište sova utina na svetu.

Kako najbolje isplanirati dan na manifestaciji u mestu Kikinda

Poseta manifestaciji Dani ludaje u Kikindi u naselju Kikinda (Kikinda) pruža najviše zadovoljstva kada se spoji sa upoznavanjem samog mesta i njegovih domaćina. Najiskusniji posetioci stižu u jutarnjim časovima, dok se vatre tek potpaljuju, štandovi uređuju, a učesnici u miru pripremaju svoje specijalitete, instrumente ili rukotvorine. To je trenutak kada možete bez gužve razgovarati sa kuvarima, vinarima, zanatlijama i čuvarima tradicije i čuti priče koje se ne nalaze u brošurama.

Za porodice sa decom i izletnike koji dolaze iz udaljenijih gradova preporučuje se da središnji deo dana iskoriste za praćenje glavnog takmičarskog ili kulturno-umetničkog programa i zajednički ručak, a popodnevne sate za šetnju kroz Kikinda ili obilazak nekog od obližnjih izletišta u regiji Vojvodina. Udobna obuća, zaštita od sunca tokom letnjih meseci i malo gotovine za kupovinu domaćih proizvoda na tezgama malih proizvođača osnovni su preduslovi za bezbrižan izlet.