Хајдучко вече

Етно манифестација

Пошаљите нам коментар

Живот јунака описан у роману “Хајдук Станко” Јанка Веселиновића, подстакао је црнобарске момке да давне 1966. године организују такмичење за избор хајдучког харамбаше. Ово прво момачко такмичење је прерасло у велику манифестацију општине Богатић – “Хајдучко вече”, која се организује сваке године у августу месецу. Основна идеја ове манифестације је да се новим генерацијама дочара живот њихових предака, да уживају у лепотама некадашњег живота, а старијим Мачванима да се сете времена своје младости, које је било знатно ближе старим обичајима него ово данашње.
У току програма, посетиоци манифестације “Хајдучко вече” могу видети: мачванску свадбу, изложбу домаће радиности, изложбу Мачванског ликовног насеља, присуствовати вечери песника Мачве, такмичењу за избор харамбаше, избору за најлепши фијакер и посматрати културно-уметнички програму који изводе фолклорни аматери и естрадни уметници.
Део програма се одржава у Богатићу и Совљаку.
У поподневним часовима, на хиподрому, “код младожењине куће” се окупљају сватови. Када се окупе, свадбена колона коју чине фијакери и чезе, богато окићени пешкирима и цвећем креће по младу. Према сценарију програма, младина кућа је у Етно-парку у Совљаку. На уласку у Совљак, свадбену колону и многобројне госте сачекује хајдучка бусија. Из Совљака свадбена колона креће у Црну Бару, где се приказује довођење невесте у нови дом са свим прикладним појединостима. Најинтересантнији део програма за посетиоце је такмичење за избор харамбаше. Младићи се такмиче у прескакању пања, бацању камена с рамена, надвлачењу клипка, борби на брвну, пењању уз дрво и пењању уз дрво. Уз Дрину, на месту које је познато као Васин шиб, најспретнији, најокретнији и најспремнији момак добија хајдучку сабљу и титулу харамбаше године. Младић који три пута освоји титулу добија сабљу у трајно власништво. Приликом предаје сабље харамбаши, вади се нож из цагрије ( футрола за висећи, мали нож ), њиме се прекрсти погаћа, а онда се од ње сече комад. Једно парче умочено у со једе “харамбаша”, а затим скида антерију на коју се ставља сабља. На крају “харамбаша” свечано диже и љуби сабљу. “… Спрема се кићена чутура, поднизана нискама талира и цванцика, и један укућанин узима, меће у зобницу па је носи од узовника до узовника…!
Овако су, по Јанку Веселиновићу, почињале припреме за свадбу у Мачви. Домаћин, најчешће младожењин отац са чутуром као позивницом за свадбу креће да зове госте. Прво се звао кум који венчава младенце, затим стари сват, старојко, па девер, а онда родбина и остални узовници. На дан свадбе, сватови се окупљају код младожењине куће. После послужења (слатко и ракија), свадбена колона креће по младу. Колону чине фијакери и чезе, богато украшени белим пешкирима и цвећем. На челу колоне најчешће је ишао фијакер у који су били упрегнути најлепши коњи, најчешће вранци. У том фијакеру су седели младожења и старојко. Сватови су облачили народну ношњу, девојке беле везене блузе, јелеке и скуте са тамним кецељама, а момци свечане црне панталоне од порхета, беле кошуље и вермен (украшени прслук ), са шубаром на глави. Сви су на ногама имали опанке и вунене везене чарапе.У сваком фијакеру је био по један свирач. Звуци старих песама простирали су се мачванском равницом, на путу до младине куће. Сам чин уласка у двориште младине куће одликовао се изузетном лепотом, али и драматиком.
Да би сватови могли да уђу младожења је морао кубуром да гађа јабуку, која се обично закачивала на високу мотку поред велике капије. Понекад би се јабука увезивала танком жицом да се не распадне од првог младожењиног хица. Тада би, поносити и тврдоглави младожења са својим јаранима пуцао док се делићи јабуке не разлете на све стране. Тек тада сватови улазе и седају за столове. Када зетови “плате” младу, она у пратњи девера и свог брата или браће излази из куће. Млада је око врата носила ниску дуката. Број дуката је означавао колико су богати њени родитељи. Ако је у ниски већи број дуката, млада је богата, односно она је миразача. Миразача, Мачванка је у нови дом “уносила” земљу, стоку и свој ручни рад. Весеље се настављало уз игру, здравице, шале и ручак. После ручка сватови воде младу на венчање, а затим у њен нови дом. У првим годинама брака младенци су живели у вајату. За сина који се жени отац је правио нови вајат. Пред њим је свекрва дочекивала своју снаху. Пре уласка у кућу младенци су подизали наколче. Наколче је мало мушко дете. Млада је из сита бацала пшеницу, а преко куће јабуку у коју су забодени новчићи. Пре уласка, млада је љубила праг вајата. Ове појединсти симболизују срећу, здравље и берићет целе породице…

Место одржавања:
Богатић

Време одржавања:
Август

Share